420 [four-twenty]

Oglas

420Ako ste se ikada susreli sa pojmom 420 i zapitali se o čemu se radi zasigurno ste pronašli priču o Waldosima koji su bili u svakodnevnoj potrazi za skrivenom biljkom. Ta priča ukratko ide ovako. Waldos je bila ekipa iz srednje škole San Rafael u istoimenom gradu u Kaliforniji. Zvali su se Waldos jer su se obično družili kod jednog zida pored škole. Termin „420“ nastao je 1971. godine kada su Waldosi čuli priču o skrivenoj sadnici konoplje negdje u okolici grada. Odlučili su se svaki dan nalaziti u 4:20 nakon što bi nastava završila i tražiti biljku, a točka nalazišta bio im je kip Luisa Pasteura. Šifra za nalaženje je u početku glasila „4:20 Louise“ da bi se kasnije fraza skratila na samo „4:20“. I to je ukratko to. I sada zaboravite većinu pročitanog, jer ta priča zapravo ne drži vodu. Kažu.

Rob Griffin, glavni urednik 420 Magazina koji ove godne slavi 20 godina svog postojanja i promicanja svjesnosti o kanabisu, sumnjičav u cijelu priču istražio je slučaj malo dublje. Što bi se ti klinci tamo muvali i zašto baš 4:20, a ne logičnijih 4:15 ili 4.30…. Preko jednog interesantnog pisma Rob je uspio doći do odgovora i izvornog kreatora fraze 420, koja je do danas prerasla u jedan internacionalni subkulturni simbol. Istina je da je postojala skupina po imenu Waldos iz srednje škole San Rafael, no frazu 420 smislio je član druge ekipe koja se družila zasebno, Bebes. Oni su bili buntovna skupina hippie generacije koja se u slobodno vrijeme družila odvojeno od svih, pušila travu, zafrkavala se i svirala. Jedan od članova skupine bio je Brad Bann, zvan Bebe. Bebe je bio zabavljač i glavna zanimacija bila mu je sprdancija s ljudima i smišljanje nadimaka i imena za svakoga i sve što postoji u susjedstvu: Turkey, Hello Andy, Bone Boy, Pig Newton, the Incredible Walking Man. Waldose je imenovao upravo on, ali ne zato jer su se družili pored zida, već zato jer su bili čudni. Goofy, kako je on to opisao.

Pročitajte više na: Reggae.hr

Ček dis aut