Novosadske legende Atheist Rap slave izuzetan jubilej – 15. studenog u klubu Boogaloo odsvirat će 30 pjesama za 30 godina postojanja

Atheist Rap, uz ikone poput KUD Idijota i Hladnog piva, drže titulu stupa scene koji je zaslužan za razvoj punk rocka na ovim prostorima. Njihovi hitovi poput “Wartburg limuzina”, “Godina kulture”, “Zapadna Europa”, “Letnji hit” i “Dr.Pop” i danas nose težinu najprepoznatljivijih i najznačajnijih punk rock uspješnica i s pravom svrstanih u ladicu glazbene lektire. 

Ove godini slave velikih 30 godina karijere i ne planiraju stati. S njemačkim kolegama Defenders Of The Universe nedavno su objavili split izdanje #Unterwegs / JBT POP.
Nove pjesme prokazuju istu dječačku zanesenost i kreativnost, a sviračka snaga briše im bore i godine.

Ususret slavljeničkom koncertu, ponešto o novim pjesmama, ali svašta o dosadašnjim albumima iz karijere – od posebnosti svakog albuma, inspiracije do zanimljivosti do pikanterija i anagdota, ali i nečega što bi danas možda promijenili – članovi benda otkrili su za Mixer.hr: 

 

1. Maori i Crni Gonzales (1992)

Atzke, Zare, Goja, Radule, Pećinko, dr Pop

POSEBNOST ALBUMA:

RADULE: Maori nam je svima u tadašnjoj postavi bio prvi album koji smo snimili. Većina pesama je nastala u vreme kada nam se činilo da se kreće u neku bolju budućnost, ali su nas presekle krvave devedesete. Proglašen je za album godine na više mesta i otvorio nam puno medijskih vrata koja smo dodatno razvalili i aktivno predstavljali kako sebe, tako i ostale bendove naše generacije sa kojima smo se družili, sarađivali ili međusobno poštovali.

ATZKE: Album prvenac je uvek poseban sam po sebi. Nismo znali šta da očekujemo, prvi duzi boravak u studiju, upoznavanje sa tehnikom, pravilima snimanja.  Sve oko nas novo. Gomila ljudi koja je dolazila da čuje šta snimaju “oni ateisti”. Bend se u toj postavi snimio samo ovaj album.

USPOMENE:

RADULE: Album je snimljen zahvaljujući Petru Teči Ristiću, koji je, poznavajući nas kao član ekipe i znajući da smo bolidi koji nikada sami neće ući u studio, napravio dogovor izmađu Peđe Pejića iz studija „Do-re-mi“ i nezavisnog izdavača Gazda-Voje Žugića. Termini za snimanje su mahom bili noćni, počinjali bi između 22h i ponoći, a završavali između 5 i 7 ujutro. Snimatelj nam je bio Ljuba Pejić . Iz studija smo išli na poslove, sa poslova na probe, sa proba u studio, ko je kada spavao – nemam pojma. Za resetovanje smo nakon snimanja rolali joint tadašnje sremskokarlovačke ganje i slušali sa studijskog 24-kanalnog magnetofona meditativne aboridžinske instrumentale Papa Nika.

ATZKE: To je meni bio prvi susret sa dobrim bubnjem i ispravnim činelama. Nakon što sam namestio bubanj, za bubanj je seo odlični studijski i live bubnjar Petrija (RIP), a bas gitaru je uzeo snimatelj, malopre pomenuti, Ljuba Pejić i odsvirali su session za pamćenje.

ŠTO VAS JE TADA INSPIRIRALO?:

ATZKE: Ljudska glupost, kao i danas. Ispiracije je bilo na svakom koraku.

RADULE: Većinom je inspiracija bila čista zajebancija na svoj i tuđ račun, s tim da smo se trudili da ne preterujemo.

DA LI BISTE DANAS NEŠTO MIJENJALI?:

ATZKE: Neke bih pesme odsvirao brže, neke sporije, ali ništa suštinski.

NAJVAŽNIJE VEZANO UZ ALBUM
(NPR, PJESMA, KONCERT, SURADNJA, NAGRADA…)

ATZKE: Bilo je puno nagrada. Ni ne pamtih ih, samo znam da smo se iskreno radovali svakoj.

RADULE: Uspostavili smo saradnju sa ekipom TV Novi Sad sa režiserom Milenkom Grgarom na čelu i snimili spotove za većinu pesama sa albuma.

ANEGDOTA:

ATZKE: U gradu je, kažu, postojala kletva: “Da bog da te Atheisti pomenuli u pesmi”  🙂

RADULE: Pred kraj jednog snimanja vokala malo sam se previše opustio, zapravo sam se dobro napio, i rezultat je bio za mene neverovatno razgovetno pevanje Plitke poezije. Pošto je bilo par brlja pokušali smo da to snimimo sutradan u normalnom stanju, ali me je bilo prebrzo za izgovoriti gomilu stihova. Stoga smo na novi kanal snimili novi vokal, a prilikom miksanja sam uključivao jedan ili drugi kanal,a negde i oba, pošto sam znao šta je gde ok.

 

2. Ja eventualno bih ako njega eliminišete (1995)

Atzke, Zare, Radule, Pećinko, dr Pop 

POSEBNOST ALBUMA:

RADULE: Album koji je praktično bio „trojanski konj“ kojim smo ušli na državnu TV. Album je sniman u studijima Radio Novi Sad, izdat prvobitno za PGP RTS, što nam je omogućilo medijsku prisutnost putem reklama na svim državnim medijima, i pored nezadovoljstva izdavača sadržajem i potpunom blokadom izdanja nakon početnog tiraža kaseta. Ugovor je potpisam sa Petrom Popovićem, koji je za dva meseca, koliko je bio na čelu kuće, u nameri države da se opravda akcija Godina kulture i na čelo te kuće stavi kompetentna, a ne poslušna ličnost , progurao nas, DLM, koliko se sećam, i još par bendova koji su imali kritičan odnos prema vlasti.

ATZKE: Ovaj album je sniman u najboljem studiju u gradu, veliki korak. Veliki broj gostiju. Pamtim veliku dvoranu „Studija M“ i mene koji tamo snimam bubanj. Lep osećaj.

USPOMENE:

RADULE: Saradnja sa Janom Šašom, jednim od mega-majstora tona, od koga sam pokupio neke bitne stvari vezane za studijski rad koje i danas koristim, saveti Ramba Amadeusa vezano za produkciju, pošto se prethodno ponudio da nas besplatno producira, ali je odustao čuvši demo snimke, koje smo prethodno uradili sa Šašom, i rekao nam da uradimo to isto, uz par napomena od kojih je najbitnija bila da kažemo Šašu da izvadi lampaški mikrofon za snimanje vokala, jer znamo da ga ima! Vokale smo Pope, Pećinko i ja snimali sva trojica odjednom, na jednom kanalu. Producent koji je upakovao naš snimak u malo mekše pakovanje je bio Voja Aralica, takođe majstor svog zanata.

ATZKE: U sećanju mi je ostalo mesto za pušenje u hodniku, gde smo provodili dosta vremena , čekajući da neko završi svoje, pa brzim korakom na preslušavanje. Bila je odlična atmosfera.

ŠTO VAS JE TADA INSPIRIRALO?:

ATZKE: Opet ljudska glupost, ali i autobiografske teme. Sve to kroz ironiju i sarkazam.

DA LI BISTE DANAS NEŠTO MIJENJALI?:

RADULE: Možda jedan stih u Godini kulture, “ne spominjemo…”, koji je više-manje zbog rime ispao takav kakav je i ne oslikava naše stavove, čak naprotiv, u više navrata sam-smo imali konfrontacije sa homofobima i balvanima.

NAJVAŽNIJE VEZANO UZ ALBUM
(NPR, PJESMA, KONCERT, SURADNJA, NAGRADA…)

RADULE: Pozadinske vokale smo snimali na gomili nas ne znam ni ja koliko. Veći deo NSHC ekipe je učestvovao, kao i na Koncertu godine iste godine, kada smo uživo razvalili, sa sve DJ Z i sirenom za uzbunu.

ATZKE: Na ovom albumu sam posebno ponosan na saradnju sa pomenutim DJ Z.  Scratch je doduvao pesme na viši nivo!

ANEGDOTA:

RADULE: Celo snimanje je bilo prepuno anegdota, pošto smo i tu imali kretenske termine za snimanje i prilično smo se slobodno ponašali. Imali smo slučaj, poput omiljenog mi benda The Blood, da smo morali da pravimo pauze kada je trebalo da u studiju pored našeg snimaju orkestri vojvođanske narodne muzike, jer smo bili preglasni i “curili” smo im u snimak .  

Na albumu su ostale zabeležene i neke, kasnije će se ispostaviti, čudne koincidencije…

“Stigla je prava oluja” je bila replika iz reklame za izdanje Ivane Olujić, koja nam je bila predmet zajebancije u studiju, mislim da je Šaš to snimao. Sve u svemu Pope to reče na snimku, ostade u master miksu, a sutradan se desila Oluja u Kninu.

Zanimljivo je da smo pomenuli kafanu pored Blaca u pesmi „Rokvić Radivoje (Sve je stvar kompromisa)“ – a Miloševićevo potpisivanje kapitulacije u navedenom mestu na jugu Srbije desilo se četiri godine kasnije… Sumnjam da su neka proročanstva čisto baljezganje zabave radi.

ATZKE: Niko nije verovao da sam taj album snimio na svom kršu od bubnjeva, ali je maestro snimanja Jan Šaš insistirao na tome. I dobili smo unikatni i dobar zvuk bubnja.

 

3. II liga zapad (1998)

Atzke, Leki, Radule, Pećinko, dr Pop

POSEBNOST ALBUMA:

RADULE: Prvi album bez Zareta na bas gitari, koji je prethodne godine preminuo od raka. Taj gubitak, kao i opšte stanje u zemlji, se verovatno oseti po gorčini u tekstovima, teme nam postaju ozbiljnije, završilo se doba nevinosti. Poslednje pesme za koje je Zare napravio muziku tokom kratkog lečenja u Londonu bile su „Dr Pop“ i „Metak u glavu“.

LEKI: Za mene je to poseban album jer je bio prvi na kom sam ja bio u postavi.

USPOMENE:

RADULE: Snimali smo u Veterniku u legendarnom studiju „Matrix“, pod palicom Marinka Vukmanovića. Gostovali su nam Goran Kostić Kosta iz Novembra, Goblini, Goran Polovina Curi…

ATZKE: Ovom, kao i prethodnom albumu, sam ja dao ime.

LEKI: Nekako u vreme pripreme materijala za album mi je umro otac. Nedugo zatim je ekipa išla u karantin na vikendicu Raduletovih roditelja na Hopovo . Nekoliko dana provedenih zajedno u divnom, zimskom ambijentu na fruškogorskim obroncima, u dano-noćnom radu i lokanju, mi je izuzetno prijalo, i to je uspomena koja mi se uvek javlja kada razmišljam o tom periodu života ( i rada). Tada sam pomislio da mi je bend druga porodica. Nakon više od dvadeset godina mogu samo da potvrdim to!

ŠTO VAS JE TADA INSPIRIRALO?:

ATZKE: Pored već navedenih ispiracija, ovde se pojavljuje nova tema, smrt bliske osobe…

DA LI BISTE DANAS NEŠTO MIJENJALI?:

ATZKE: Ovde bih već dosta toga menjao. Nadam se da ćemo jednog dana raditi rimejk nekih albuma. Ovaj mi je prvi na listi.

NAJVAŽNIJE VEZANO UZ ALBUM (NPR, PJESMA, KONCERT, SURADNJA, NAGRADA…)

RADULE: Imali smo spremljenu pesmu „Metak u glavu“, ali smo ga snimili kao više-manje instrumental sa semplovima, jer je već tada bilo u toku žešće sranje na Kosovu i u Novi Sad su počele polutajne sahrane poginulih pandura. Pribegli smo autocenzuri da nam ne bi zapušili usta, tako da smo i dalje mogli na koncertima da lajemo kao i obično. Zapravo što su devedesete više odmocale, nama su nastupi bili češće kombinacije koncerta i antirežimskih demonstracija. Prvi put smo je sa tekstom izveli u beogradskom SKC 1999-e, na prvom koncertu posle rata sa NATO-m, a nedugo zatim je ubijen Stambolić, jedan od retkih političara na koje se pesma nije odnosila, pa smo prestali da je izvodimo.

ANEGDOTA:

RADULE: Dobio sam naređenje od druga Mareta iz studija „Matrix“ da se potrudim da Pope ne dođe trezan u studio, jer je takav neubedljiv i ponekad neupotrebljiv za snimanje. Sutradan sam pokupio Popeta svojom peglicom oko tri popodne, tri sata pre termina i odvezli smo se na dunavsku dolmu, malo van Novog Sada. Flaša-dve crnog vina, par džokavaca, matrica albuma napanjena, nas dvojica pevamo pun gas, peglica poskakuje, stakla zamagljena, ko zna šta je neko mogao pomisliti u prolazu… Sve u svemu – zadatak sam obavio u potpunosti i to je upravo bilo to što nam je trebalo.

4. Osveta Crnog Gonzalesa (2005)

Atzke, Leki, Dulles, Radule, dr Pop

POSEBNOST ALBUMA:

ATZKE: Prvi album koji smo snimali sami, kod Raduleta na salašu. Potpuno novo iskustvo. Sve može. I sve je dozvoljeno u snimanju. Ovde smo izvukli maksimum iz sebe i bili vrlo zadovljni.

RADULE: Prvi album nakon Pećinkovog odlaska iz benda, na kojem smo Pope i ja dvojac na glavnim vokalima, prvi album sa gitaristom Dullesom i moj diplomski studijski rad.

USPOMENE:

ATZKE: Snimali smo i provodili se jako dobro. Čak i u trenucima totalnog opuštanja smo bili konstruktivni.

ŠTO VAS JE TADA INSPIRIRALO?:

RADULE: Mahom su to bile političke teme koje su nas okupirale prethodnih 5 godina, uz nezaobilaznu zajebanciju, kao i neki emo momenti, ne stilski nego životni.

DA LI BISTE DANAS NEŠTO MIJENJALI?:

ATZKE: Ništa ne bih menjao!

NAJVAŽNIJE VEZANO UZ ALBUM
(NPR, PJESMA, KONCERT, SURADNJA, NAGRADA…)

RADULE:  Za vreme miksanja demo snimka „Revanšizma“ Dulles je dobio poruku o atentatu na Đinđića. Nismo bili od onih koji su idealizovali njegov lik i delo, ali smo znali da je streljan pre nego što su to zvanično potvrdili. To je bila tačka od koje nam se životi vraćaju unazad, videćemo dokle.

ATZKE: Na ovom albumu se nalazi meni jedna od dražih pesama benda “Delfin”. Na abum je ušla i pesma “Bojbing”, koja nije završila u pozorišnoj predstavi za koju je bila napisana. Mislim da je to pesma koju nismo dovoljno eksploatisali.

ANEGDOTA:

RADULE: Pope je u vreme snimanja vokala često pevao neki kretenski narodnjak Doppler karotide (Dopler karotide u glavu krv ide, ide krvi kilo, sunce moje milo), koji je sam smislio. Krenem ja sa snimanjem vokala i kažem mu da otpeva nešto da podesim sprave i on krene sa tom pesmom i odjednom uleće deo probnog snimka bubnja za Igraš grubo. To se tako potrefilo da sam se kasnije malo poigrao – snimio bas i gitare i ubacio publiku sa živog albuma Toy Dolls. Rezultat se čuje na albumu.

5. Priče matorih pokvarenjaka (2009)

Atzke, Leki, Dulles, Radule, dr Pop  

POSEBNOST ALBUMA:

RADULE: Album “na mišiće”, depresivno okruženje, sindrom Koštunice, delimično mirenje sa tim da ništa nismo niti ćemo uspeti da na širem društvenom planu promenimo na bolje. Naš najlošije ocenjen album, uz puno totalnih promašaja od strane kritičara, što se tema pesama tiče.

„Nova godina kod majstor-Bisera“ je tajni snimak razgovora tokom novogodišnje večere, a Reklama za gej-karburator servis stvarna, nikad emitovana reklama koju sam napravio kao reakciju na opasku mog starog “kakav ti to studio imaš kad godinama ne možeš da snimiš reklamu za sopstveni servis?”

Špricerbojz je nastala na inicijativu drugara Čonte iz Čerevića, koji je jedno vreme vodio klub FK „Sremac“ i želeo da animira omladinu iz okoline Beočina i okrene ih od heroina ka sportu. U tu svrhu nas je pitao da napravimo himnu navijača kluba. Nakon opsežnih proučavanja kluba, navijača i svega ostalog i pitanja o krajnjem cilju kluba, na koji smo dobili odgovor – “Da osvojimo Ligu Šampiona!” rešili smo da im podarimo himnu dostojnu željenog ranga. Bez ulepšavanja.

„Voglio una donna“ je u dva stiha sa početka pesme zavrnula iz erotike u homo-erotiku.

„Uprava-napolje!“ kroz fudbalsko-navijačku priču govori o stanju u državi, politici i narodu.

„Njanjava“ nije pop-hitić pravljen da bi se privukla šira publika ili ribe nego priča o problemima u vezama parova u zrelim godinama.

USPOMENE:

RADULE: Gostovanje hora Špriceraši u sastavu: Mlađa Ragman, Mita Ragman, BC i Zack Bardoon, koji su bili jedini koje smo mogli navatati u ataru Pejićevih Salaša.

ŠTO VAS JE TADA INSPIRIRALO?:

RADULE: Svet oko nas, seksualne frustracije, odvaljivanje koječime, porodica, prijatelji i konačnost.

DA LI BISTE DANAS NEŠTO MIJENJALI?:

RADULE: Raspored pesama. Prilikom izdavanja albuma prevagnuo mi je raspored koji je počinjao kao Jebanje – radio drama – brza veselica – ljubavna erotika, u želji da se primeti ta veza. Kasnije mi je ipak bolji raspored koji imamo na nekoj od digitalnih pakovanja, koji otvara Uprava – napolje!

6. Uberlauf (2015)

Atzke, Leki, Zoki, Radule, dr Pop  

POSEBNOST ALBUMA:

LEKI: Na albumu je drugu gitaru svirao mlađani Zokica (Zoran Džuklevski), koji je u tom periodu bio član benda. Meni lično je bio zanimljiv taj spoj Raduletovog i Zokicinog koncepta sviranja i mislim da je rezultirao donekle drugačijim albumom u odnosu na sve prethodne. Izuzetno dugo, predugo sniman album.  

RADULE: U nekim momentima povratak korenima, ujednačena šarolikost.

USPOMENE:

LEKI: Snimanje albuma se odužilo preko svake mere. Snimali smo u Raduletovom studiju u pitoresknom ambijentu Pejićevih salaša, nismo imali određen termin za snimanje i nismo bili ograničeni vremenski ni budžetno pa se to pretvorilo u višemesečnu ( višegodišnju ?) agoniju. Preteran komfor je izazavao preterano opuštanje. Stalno dorađivanje, mincanje i dosnimavanje, prepravke i ispravke… Mislim da smo na kraju imali dva kompletna tejka ( snimka) i da je čak na albumu završio prvi kojim nismo u početku bili zadovoljni…Svima nam je donelo olakšanje konačni izlazak albuma : odušak/ istovar nakon preduge kreativne konstipacije.    

ŠTO VAS JE TADA INSPIRIRALO?:

LEKI: Neumitni protok vremena, starenje, nepromenljivost okruženja, stare ljubavi, jedan dragi grad sa svojim dragim ljudima, zanimljive špekulacije na temu Popovog eventualnog kandidovanja i još bolje, pobede na izborima za predsednika države, homofobija kao pojava u društvu, prevaziđenost buržoaskog koncepta braka i još toga…Na albumu se našla i Popova pesma « Još jedna o vođi », koju je napisao 1999.godine, pa smo bili šokirani kad smo shvatili koliko je i dalje aktuelna, više od petnaest godina kasnije. Pod šinjelom jednog diktatora i demagoga rastao je drugi. « Služba » ne spava i radi zagledana u budućnost…

NAJVAŽNIJE VEZANO UZ ALBUM
(NPR, PJESMA, KONCERT, SURADNJA, NAGRADA…)

LEKI: Na albumu se nalazi pesma « Splicki đir » koja je posvećena jednom od meni najdražih gradova. Ja sam lično vrlo vezan za Split. Od činjenice da je moj pokojni otac živeo jedno vreme u njemu, preko porodičnih  boravaka u detinjstvu do današnjih dana kada smo stekli brojne nove prijatelje. Jedan od najlepših dana u životu proveo sam na splitskoj rivi, okružen prijateljima, pršutom, sirevima, plodovima mora te rakijama od ruže i smokve. Po meni, to je bio dovoljan razlog da se ta stvar nađe na ovom albumu. Hemingvejevskokortomaltezeovski trenutak kada bura staje i beli brodovi obasjani decembarskim suncem ponovo počinju da isplovljavaju iz luke je momenat kada sam se spojio sa Apsolutom i pomislio: život je lep…

7. JBT POP (2019)

Atzke, Leki, Radule, dr Pop

POSEBNOST ALBUMA:

ATZKE: Ovo je split abum, 6 pesama je naših. Mislim da je to mera koju svako moze da presluša bez muke. Jedino je problem kad ti se svidi, pa bi još  🙂

RADULE: Album na kome Popeta nema kao autora, ali je zato otpevao svoje za desetku! Prva je Kamen po kamen, obrada pesme od Defenders of the Universe, koja je naše viđenje situacije sa migrantima na ovim prostorima. Ljudi su brzo zaboravili na solidarnost sa drugima u nevolji i tretiraju ih kao niže oblike života, a do juče je skoro svako od nas imao nekoga u istim ili sličnim govnima.

ŠTO VAS JE INSPIRIRALO?:

RADULE: Prva je Kamen po kamen, obrada pesme od Defenders of the Universe, koja je naše viđenje situacije sa migrantima na ovim prostorima. Ljudi su brzo zaboravili na solidarnost sa drugima u nevolji i tretiraju ih kao niže oblike života, a do juče je skoro svako od nas imao nekoga u istim ili sličnim govnima. Druga je Nutrigenije, koja govori o problemimaa koje vojvođani imaju sa dijetama. Hype je obrada benda Fluorel Tačkaš iz 1996-e, malo šta se promenilo otad, kao i u pesmi Pala karta, koja datira od devedeset četvrte, ali je nismo snimili jer smo mislili da su poker-aparati samo trenutni fenomen.

DA LI BISTE NEŠTO MIJENJALI?:

ATZKE:  Za sada ne bih ništa menjao. Videćemo za godinu dana.

ANEGDOTA:

LEKI: Materijal za album smo snimili skoro godinu i po dana pre nego što je objavljen (na vinilu). Razlog za to je pomalo bizaran : Nemci su kasnili! Naime, naši drugari iz benda « Defenders of the Universe » (Schwabisch gmund, Baden-Württemberg), sa kojima smo izdali taj split-album, su iz meni nepoznatih razloga odužili preko svake mere završetak svog dela posla i tako je to ispalo. Dobro je moj pokojni deda Žika govorio o Švabama ono što je govorio, hehehehe…