Bio jednom slonić Dumbo,
a bio je i Amadeus Rambo,
zajebantu sa Balkana, šega nije bila strana,
u po noći ili dana, osmijeh bidne duševna hrana.
Legenda je bio stvarna, nikome da bidne kvarna.
Svaka mu je bila prava, a ni jedna ne ogavna.
Volješe ga staro mlado, svi bi rada s njim u stado.
Ali eno u dva štipa, perolako je nastrad`o.
Svi ga rada citiraše, svojatali ga to je naše.
Turbofolk krstio u leru, dizao je atmosferu.
Al` vuk vuku, a ker keru, eno uzeše mu mjeru.
Svi deterdženti Crne Gore, ovu muku ne saperu.
Voljeli ga narod, masa, dok ne udri ispo` pasa,
i kad je pojo ispod glasa, more mu se zatalasa,
ali kad uštipne ženu, nema više spasa njemu,
žali bože tri dekade, šta mu za tri sekunde urade.
Prekrižilo ga istog trena, tuguje i majka njena,
kuži dobro postarija žena, razliku od Ramba do kretena,
što su ljudi tako grubi, nije truba sve što trubi,
otpast će vam kosa, zubi, nit je jezik sve što ljubi.
Nekad to je bilo sranje, danas se zove zlostavljanje,
jer kad stavljaš zlo u prste, nemreš bit čedan ni da te prekrste.
On se sa ženom razumio nije,
ponio se kao krkan kojemu se štipnut smije.
Nekad davno se je smjelo, al je danas crno bijelo.
Možeš bit i megacar, al kad ti cure slože raspelo.
Ne skine te pokajanje, a di neće novo sranje.
Nije mislio ništa loše, a nije ni Proeski Toše,
Niti smije što mu se može, kad se na nj žene nalože.
Bit će avaj vraže pomoz` Bože, imal` van iz ove kože.
S čela mu se scijeđa znoj, kuke muke ajojojoj.
Naišao je Balkan Boj na jedan drugi novi soj.
Napalo ga sa svih strana, bit će muka, bit će rana.
Zatvorit se na par dana ni provirit iz svog stana.
Što se manje sad pokaže, to se lakše ranu maže.
I na ranu sol im trlja, da dodatno ne zabrlja.
Najviše se online vrišti, sve što tuđe žene tišti.
To je kad je mužjak krkan, glupan vala pa i krupan.
Što se više ispričava to se bolje zakopava.
Kao naivan jadan nikad dosad nije kusao baklavu,
I ne zna da je lijepa žena uvijek u pravu.
Feminizmu glasnom sada je na meti.
Nema intelekta kojeg zovu svetim.
Zvao bi se Terminator Bach da to išta vrijedi.
Vraćaju mu sada dok mu faca blijedi.
Ali nije ni on tamo, samo sis`o vesla.
Reći će da Lejla, nije isto što i Vesna.
Da postoji razlika između ta dva stanja.
Štipanja bez želje ili napastovanja.
Dotad se izvaže kolika su sada učinjena sranja
I koja je šteta veća, a koja će ispast manja.
Čudna su to danas nastupila vremena.
Žene se boje djece, a muškarci žena.
Bez obzira kakvo ih sve problemi tište.
Sa svih strana svi histerično zavrište.
Jednima je žao uštipnute tete,
kažu nije to u redu da je se riti oplete.
Drugima je opet malo žao Ramba,
kažu bolje da ga je ugrizla crna mamba.
Ali sve će to još za par dana proći.
I svima u priči u stvari će pomoći.
Rambo će iz svega napisat novu pjesmu.
Koja neće taknut svu tu čeljad bijesnu.
Past će mu pogledi i na YouTubeu.
Otići će jedrit i na vjetru svirat trubu.
A Lejla će oprostit, ožiljak neće nosit.
Nitko se od njih na to neće ponosit.
A teško da će se njih dvoje ikad opet podnosit.
Pa ako ih ne dočeka sveopće pomirenje.
Bitno da narod dobije skandal na poštenje.
I bitno da na kraju sve se dobro spasi.
I da dođe Elon Musk i internete sve pogasi.
A dok se to ne desi, svatko se nečem kesi.
Kući se vraća Lessie, a ne vraća Nessie.
Nestalo je više vremena za šalu.
Sve se zakaljuža u svirepom i jalu.
Sad se sve, odmah otkazuje bez da se prva i druga strana dobro čuje.
A glupi Amer kad se vrati s puta u svakom filmu prije nego skoči na krevet se ne izuje.
To je sad već freestayle i neka sasvim druga priča.
Za danas doviđenja da vas čujem čiča miča…
(Homer, AD 2023)