BELLE & SEBASTIAN
Late Developers
Matador
****
Kao nastavak odličnog lanjskog “A Bit Of Previous” jedanaesti album Belle & Sebastiana “Late Developers” kvalitetom mu je do uha. Ono late developers naravno ne odgovara istini jer su Belle & Sebastian već prvim trolistom albuma (“Tigermilk” i “If You’re Feeling Sinister” iz 1986. te ponajviše albumom “The Boy With The Arab Strap” iz 1988.) pokazali da su prava senzacija indie popa.
Friški album je snimljen kad i prethodno izdanje, no nije složen od brojeva koji nisu prošli selekciju za album već od jednakovrijednih skladbi. Štoviše, kao da su sa dva albuma Belle And Sebastian kanili ponuditi različita viđenja jer “Late Developers” ih u nizu skladbi – zadržavši sve temeljne odlike davno patentirane poetike – odvlači i prema do sada neistraženim glazbenim prostorima.
Album je još jedan zgoditak
Uvodna “Juliet Naked” ima produkcijsku jednostavnost s akustičnom ritam gitarom i energiju na tragu Billyja Bragga s njegovog “Life’s A Riot With Spy vs Spy”, no uz tipičnu osunčanu melodiju bez koje su Belle And Sebastian nezamislivi. Takva je i power pop tema “Give A Little Time” odsvirana s full bandom uz upečatljiv vokal Sarah Martin i električnu gitaru koja kao da je došla ravno iz šezdesetih; dakako podebljana maznim dvoglasima. “When We Were Young” je rasni pop na koji je otisnut pečat osamdesetih (s primislima na Motorse kad se uključe klavijature ili Haircut 100)m a istim tragom se šulja i “When The Cynics Stare Back From The Wall”.
“Will I Tell You A Secret” je pak očaravajući indie pop na tragu najmelodioznijih brojeva Everly Brothersa ili (ako ćete) Proclaimersa začinjen gudačima, a “So In The Moment” brzac na tragu šezdesetih bogatih višeglasja, razigrane gitare i “folky” začina violine. “The Evening Star”, i brža “When You’re Not With Me” je (ne samo zbog puhača) naklon prema pop-soulu Motowna; potonja s razigranim basom i infekcijama funka te southern soula a la “Dusty In Memphis”. “I Don’t Know What You See In Me” priziva (himnički) synth pop a la Simple Minds, a daleko od nje nije ni minimalistička funkom okađena “Do You Follow”. I ona sa medenim refrenom. Naslovna i zaključna “Late Developers” donosi pak plesni naboj i maznu melodiju uz obilati začin Kariba kakvog su nekad koristili Orange Juice.
“Late Developers” je bez sumnje još jedan zgoditak u sad već drsko bogatoj i dobroj diskografiji (bez i jednog promašaja!) škotskog banda.