Ako ste jedna od onih super organiziranih žena/majka/kraljica i već par mjeseci znate do u detalje kako će vam izgledati uskršnji stol, odmah se skidajte s ovog teksta. Da niste slučajno čitale dalje!
Zašto? Zato jer u svakom uredu ili društvu postoji bar jedna do dvije takve, savršene. Skoro pa fuj… Ja, potpuno nesavršena, stihijska kampanjka godinama sam se borila s vlastitim unutarnjim demonima. Imala sam toliko jako potrebu da im nekako uđem u kuće i razbacam npr. opeglani veš koji uvijek i redovito peglaju nedjeljom.
A onda navečer peru kosu. I u ponedjeljak ujutro imaju savršenu frizuru…koju bi im isto tako najrađe raščerupala. Ono frrrr, i razbacam ti tu savršenu frizuru…
Žene, majke, kraljice…
One su znale što će kuhati u srijedu ili četvrtak. Ja nisam znala ni na ulasku u dućan. One su imale namirnica u frižideru taman koliko treba… a ja? Ili svega previše ili ničega… Ili 10 majoneza ili ni jednu. Ili 2 kile mrkve ili zero. One već odavno imaju kupljene poklone ne samo za ovaj Uskrs, nego ne bi me čudilo da ih već imaju i za Božić… oooooo, kako sam hejtala takve genijalne žene, jer sam im, naravno zavidjela.
Ja ne bih pojma imala što ćemo ručati dok u dućanu ili placu ne bih ‘upecala’ glavnu namirnicu. Onda bih ponovno obilazila isti taj dućan ili plac i tražila novi prilog jer sam taman bila ubola najslađe mlade krumpire, a ja u međuvremenu kupila neku mesinu uz koju najbolje idu mlinci. Ili hrpu šampinjona koje sam prvo mislila puniti, ali sam onda skužila da je u ribarnicu taman došla friška srdela koju nikako nemoš propustit.
Pa onda ajmo u ponovni đir po blitvu. Pa onda još jedan đir po nešpricane limune… i tako sve dok pod težinom ne iščupam ruke iz ramena. Ili epi napad od silnog kruženja.
Chez Darling: Tart Tatin ilitiga sapiranje ljage sa Stephanieinog imena
Nikad više planovi u – zadnji tren!
Redovito sam, jer sam imala malu djecu i radila prepuno radno vrijeme, odlazila u dućkase u zadnji čas, kad i svi slični meni i dobivala mini aknsiozne napade od gužvi i redova, od toga da nema više nečega što sam si baš zamislila… ono, božepomozi. Ubij me odmah.
I onda sam zaključila da se tako više ne može. Kaos koji bi sama sebi stvorila sustavnom neorganizacijom je fkt bio neodrživ
I onda sam i ja počela zapisivati. I planirati. Na samim počecima to je bilo ono maltene 5 min prije nego odlazim u šoping, a sad je to fkt i za sljedeći tjedan. Ne bih se više dovela u prijašnju ludnicu, ma nema šanse. Imam dan u tjednu kad napravim mini inventuru. Obično četvrtkom. Tad napravim i neki prvi draft menija za tjedan koji dolazi, pa napravim popis šta mi treba. Usporedim s menijem imam li sve. Ili u špajzi ili na popisu.
Onda radim listu za dućan koji najčešće obavljam petkom i posebnu listu za plac na koji idem subotom. Mislim, načelno. Postoje tjedni kad me nešto izuje iz cipela pa to ne obavim… pa se onda snalazimo. Ali ajmo reći da je to plan. Odstupanja su moguća.
Kreativni impulsi me iste sekunde tjeraju u akciju!
A sad nam dolazi Uskrs… ja odmah sva zatreperim i ustitram od sreće i veselja od zamišljanja što bismo sve mogli jesti, a o kuhanju da ne govorim… kreativni impulsi me iste sekunde tjeraju na akciju i oni bi da ja već sad, odmah ili isti čas mrvim germu i mijesim tijesto za šunku u kruhu, klipiće za doručak ili… ako ne to, onda barem neka priprema za pincu, ili neki desert… halo, Darling zbremzaj se.
Najbolji kuglof: frajer kod kojeg nije stvar u sadržaju, nego u izgledu
Onda sjednem i smislim što bismo mogli jesti – za cijeli Veliki tjedan!
VELIKI PETAK – ovisno o lovi kojom raspolažem, kreiram meni. Ako imamo za srdele, imamo za srdele. Ne nerviram se. Napravit ću od srdela malo čudo. Ako imam malo više love, napravit ću neku buzaru… Ako imamo još malo više, počastit ćemo se nekim kapitalcem. Ali, sve ću to kupiti ranije, očistiti i zamrznuti, jer sam u nekadašnjem životu taj dan radila najnormalnije i nisam stizala na plac. Ostalo mi u navici, a i iz predostrožnosti da nedajbože zapuše neka ubojita bura pa prekine opskrbni lanac i riba ne dodje… avaj avaj. Bilo je i toga nekad, da, da…
Apropos srdela, možda uspijem kupim ih vikend ranije pa ih pripremim za pohanje. Pa to klopnemo na Veliki petak. Uz neki pire od boba ili celera… mmm, mljac.
VELIKA SUBOTA – to je dan kad radim pince i ostalu pripremu za Uskrs i obično nemam vremena kuhati obrok za taj dan. Onda ispadne da se sudaramo po kuhinji, da nitko nije ništa ručao i po sto puta otvaramo frižider; jedemo sendviče ili neke gluposti… eeee, ne može ni to. Skuham unaprijed nešto što mogu smrznuti pa taj dan samo otopim, a mladunci sami podgrijavaju i uzimaju.
Obično je to neki bolonjez. Ili samo šalša za tijesto. Ili nešto drugo jednako lajt jer ionako ćemo sutra klopati lude stvari. Znači to je dan za pince. I pečenje šunke u kruhu. I pravljenje francuske. Dan za farbanje jaja, naravno. Dan za pronalazak svih dijelova maminog servisa za čaj/kavu kojeg sam joj jednom prilikom na prevaru uzela. Njega koristimo samo na uskršnje jutro. Da nam doručak bude kao iz Tiffanija. Ili Savoja… maksimalno profinjeno. Dan za peglanje jednog finog stolnjaka…
USKRS – dobro promislim što ćemo imati za doručak pa stavim na popis, a što za ručak… Još nemam pojma što ćemo, ali dok sad ovo pišem sanjarim o janjećim kotletima koje zbog cijene inače jedemo vrlo rijetko, a i nije ih baš najjednostavnije naći. Da, definitivno pikiram na kotlete i evo pišem ih na popis. Njih neću kupovati ranije, ali ću ih naručiti i pokupiti na Veliku subotu.
Sve što mogu kupiti u dućanu već vikend prije ili početkom tjedna – kupujem tako da izbjegnem gužvu.
Kako ste se vi organizirale? Imate li plan? Radite li detaljne popise za kupovinu?